Žene koje istupaju iz uobičajene uloge tradicionalnog seks simbola, koje ne hvataju na lepotu i seksepil već na bezobrazluk i opscenost, za domaću muziku – estradnu ili andergraund – pojava su koju je gotovo nemoguće smestiti u postojeće estetske i socijalne okvire. Beogradski hip hop dvojac Bitcharke na travi je tom primetnom razlikom uspeo da privuče ne samo pažnju domaće hip hop zajednice već i šire javnosti, čiji ih je deo i prihvatio kao simbol ženske snage i otrzanja zaparloženim balkanskim polnim stereotipima.
S druge strane, ovo je bio i njihov usud. Karakteristično mačoidna, čak mizogina hip hop publika nije se trudila da gleda mnogo dalje od provokacije na površini, pa je kratka karijera Bitcharki bila obeležena intenzivnim nerazumevanjem između umetnika i slušalaca, ponekad daleko preko granice uljudnosti. Konačno, probijanje izvan granica hip hop geta nije moglo da ode dalje od nekoliko simboličnih pojavljivanja na neuobičajenim mestima – kada čak ni vaša najuža porodica nema razumevanja za ideju da su dosledna vulgarnost i pornografska estetika legitiman umetnički izraz, kakve šanse imate da vas mase prihvate?
Rap Cartel nastavlja s katalogiziranjem najprljavijeg hip hop stvaralaštva prve decenije ovog veka, obavljajući posao koji se ne svodi na čistu arheologiju, već na ispisivanje bitnih stranica domaće pop istorije. Dobar broj značajnih ili u najmanju ruku bizarno interesantnih hip hop imena tokom proteklih deset godina stekao je ograničeno kultni status, ali i ostao upamćen samo preko imena na internet forumima i loše tagovanih mp3 fajlova.
In memorian 2002-2006 je tipičan primer. Ovo je kompilacija koja prikuplja skoro sve postojeće snimke eksplozivnog ženskog dua, mapirajući njihov put kroz katakombe beogradskog hip hopa i saradnje sa etabliranim pripadnicima 43-23 ekipe (Bad Copy, Prti Bee Gee), Beogradskog sindikata (Škabo) i, uslovno rečeno, novijim snagama (MC Monogamija na najnovijim snimcima).
Muzički, album je u najboljem slučaju neujednačen, što se može i očekivati od retrospektive hip hop sastava koji nikada nije imao izdanje i koji se oslanjao na poklonjene matrice. Uživo, Bitcharke su uvek bile nezaustavljiva lavina militantnih bas-lupova i rafalne mikrofonske paljbe. Na snimcima, ovo je salata – od boom-bap hip hopa i, za 43-23 zvuk tipično polunarodnjačkih poskočica, pa do garagea i 2-stepa, sa oscilacijama u zvuku, kvalitetu i namerama. No, ako ništa drugo, u jedno nema sumnje: Una i Maraya su, što se tehnike tiče, bile rame uz rame sa svojim muškim saradnicima, isporučujući lavine brzih, besnih stihova, začinjenih odmereno ironičnom kašičicom erotike.
Tekstualno, kao i slični sastavi, Bitcharke su uvek balansirale na granici između šok-taktike, podsmeha samim sebi i kritike malograđanštine. Iako povremeno rascepkani u nepovezane fragmente i ne sasvim jasno usmereni, tekstovi Bitcharki nikada se nisu mogli svesti samo na prostu verbalnu pornografiju.
Prvi ženski hiphop duo u Srbiji nastao u maloj sobi radija SKC (2 x 2m) zime 2002. na snimanju prvog albuma grupe Bad Copy "Sve sami hedovi", gde se prvi put pojavljuju kao ženski support. Prvi nastup je usledio 08.03.2003 na kultnoj Akademiji u Beogradu sa grupom Bad Copy. Skandalizirale su s "pornjava" rimama u kojima nema ni primisli politièke korektnosti, prozivajući sponzoruše i ostale popularne pojave.
Bez demo snimke i bilo kakve šminke, Bičarke su provokativnim i tvrdim rimama ostavile prepoznatljiv pečat te osvojile publiku i medije, što je vodilo daljnjoj saradnji s ostalim hip hop izvođačima – Prti BG, Škabo, Flip Out, CB4, D-Fence, kao i s domaćim DJ-evima – Jah Mama, Dekra Selecta, Katkila Mojne, DJ Ape, DJ Ko6a33, DJ Rahmanee.
Нема коментара:
Постави коментар